1. Naslovna
2. Vesti
3. Mreža
4. Deca kao žrtve i svedoci nasilja

Sigurne kuće - oaza za srećnije detinjstvo

Deca kao žrtve i svedoci nasilja: iz ugla psihologa

Deca kao žrtve i svedoci nasilja

Jelena Minić: Nasilje na internetu

Deca kao žrtve i svedoci nasilja

Na temu ,,Deca kao žrtve i svedoci nasilja” pisala je televizija ,,Most” i istraživala u saradnji sa mrežom civilnih organizacija sa severa Kosova ,,Čuvari dečijih prava" koja je nastala u okviru projekta „Podrška ogranizacijama civilnog društva iz oblasti zaštite dečijih prava na severu Kosova“ koji je finansiran od strane EU, rukovođen Kancelarijom Evropske unije na Kosovu, a implementiran od strane NVO ,,Domovik” iz Mitrovice.

Istorijski poznata pojava koja je stara, reklo bi se, isto koliko i ljudska civilizacija- nasilje nad decom, ostavlja višestruke, teške i dugotrajne posledice kako na fizičko, tako i na mentalno zdravlje deteta. Detetove glavne karakteristike, zavisnost i bespomoćnost, ostavljaju prostora viktimizaciji različitim vidovima nasilja.

Psihološko, seksualno, fizičko, porodično, vršnjačko, verbalno, emocionalno... klasifikacije su mnogobrojne, a statistika sve lošija i neslavnija. Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije navodi se da je u toku 2015. godine pristiglo 6.520 prijava za nasilje nad decom, te da je iz porodice upravo zbog nasilja izdvojeno je 338 dece. Nešto stariji, ali ne i manji značajni, podaci iz 2013. godine pokazuju da u 76,5 odsto slučajeva u Srbiji deca prisustvuju nasilju nad majkom.

Nadležne službe imaju vrlo težak zadatak: od indentifikovanja nasilja, preko pravovremenog delovanja u slučajevima nasilja i dece svedoka, pa i same prevencije.

Počnimo od identifikacije. Na koji način se dolazi do informacija da nasilje postoji pitali smo Simonu Božović, zaposlenu u Centru za socijalni rad u Zubinom Potoku. "Stručni radnici Centra za socijalni rad, prilikom vršenja svojih redovnih poslova (iz delokruga socijalne i porodične zaštite), mogu doći do neposrednog saznanja da se u nekoj porodici dešavaju slučajevi nasilja (npr. prilikom redovne terenske posete porodici, ili kroz razgovor u Centru sa nekim članom porodice i sl.). 

O nasilju u porodici, ili nad detetom, često nas, međutim, obaveštavaju i druge ustanove, a pre svega policija i škole. Posredne informacije nam stižu i putem prijava od srodnika, komšija, ali i anonimnim telefonskim pozivima“, objašnjava Božovićeva i dodaje: "Naša reakcija uvek zavisi od procene rizika i bezbednosti za dete, odnosno od toga koliko određeno ponašanje ugrožava ili povređuje bitna dobra deteta. Kreće se od upozoravanja roditelja na nedostatke u vršenju roditeljskog prava i upućivanje roditelja na razgovor sa porodičnim psihoterapeutom, do privremene starateljske zaštite deteta, koja uključuje i neodložno izmeštanje deteta iz porodice i obezbeđenje smeštaja najčešće u drugu porodicu, a veoma retko u ustanovu socijalne zaštite".

Nadalje, kada se problem identifikuje, nastupaju konkretni koraci: "Neposredno po saznanju o postojanju slučaja nasilja u porodici, voditelj slučaja (stručni radnik Centra za socijalni rad) treba, što je pre moguće, da obavi početnu procenu sa ciljem da se utvrde rizici kojima je žrtva izložena, da se procene njena bezbednost, okruženje u kojem živi i njene potrebe, i na osnovu toga da sačini plan usluga kojim će odrediti sadržaj rada sa korisnikom-žrtvom nasilja u porodici”, navodi Simona.

Uloga Centra za socijalni rad u procesu zaštite dece koja su pretrpela neki vid nasilja ili pak bili svedoci istog je nesumnjivo velika, a usluge različite. Ipak, može se istaći da on vrši dvostruku funkciju: socijalne zaštite i porodičnopravne zaštite u nadležnosti organa starateljstva.

"Centar za socijalni rad ovlašćen je da primenjuje određene zaštitne intervencije u odnosu na dete i porodicu: upozoravanje roditelja, odnosno nadzor nad vršenjem roditeljskog prava; savetodavni rad sa detetom i roditeljima; upućivanje na tretman u specijalizovane ustanove i savetovališta; zbrinjavanje deteta u drugu porodicu ili ustanovu socijalne zaštite; neodložno izdvajanje deteta iz porodice i regulisanje održavanja ličnih odnosa sa detetom. Sa druge strane, kao organ koji se stara o zaštiti prava i interesa dece, Centar za socijalni rad ima značajnu ulogu i u obezbeđivanju adekvatnog krivičnopravnog tretmana deteta – žrtve nasilja: kroz saradnju sa policijom i drugim ustanovama, podnošenje krivične prijave javnom tužilaštvu ili policiji, davanje stručnog mišljenja sudu i javnom tužilaštvu i pripremu deteta za svedočenje u postupku“, kazala je Božović.
Vrlo je bitno istaći i da su deca koja su bila svedoci nasilja takođe žrtve! Centar za socijalni rad ima posebnu odgovornost i obavezu da ovakvoj deci, tzv. nemim svedocima nasilja, obezbedi i posrednu i neposrednu zaštitu. To se organizuje upravo kroz širok spektar aktivnosti iz oblasti porodičnopravne zaštite, o kojoj smo u pređašnjem delu teksta govorili.

Podaci kojima raspolaže ustanova u kojoj radi naša sagovornica ukazuju, generalno govoreći, na prisustvo dva oblika nasilja nad decom – zanemarivanju i emocionalnom zlostavljanju. Tipične takve porodice su one u kojima postoji nasilje između roditelja- supružnika, zatim one koje su u procesu razvoda gde supružnici kroz manipulaciju detetom pokušavaju da nanesu bol i osvete se partneru. Takve porodice su i one u kojima neki od članova, a najčešće otac, ima problema sa nekim oblikom zavisnosti (alkoholizam, kockanje), a ponekad i u onima koje su finansijski neobezbeđene, marginalizovane, kada su roditelji bez stalnog ili ikakvog posla.

Nezasluženo, o programima prevencije pišemo na kraju, jer da do pojave nasilja i ne dođe, bitno je problem prevenirati. U ovom značajnom procesu akcenat se stavlja na primarnu društvenu grupu koja bi detetu trebalo da pruži bezuslovnu ljubav, sigurnost i osećaj da je u njoj najzaštićenije- porodicu.
"Stručni tim Centra za socijalni rad koristi svaku priliku da edukuje roditelje – korisnike usluga socijalne zaštite o pravima dece, pravilnoj nezi i stimulaciji dečjeg razvoja, o nenasilnoj komunikaciji i konstruktivnom rešavanju sukoba. Periodično se organizuju i okrugli stolovi sa ciljem upoznavanja šire javnosti o posledicama nasilja, o opštem i posebnim protokolima za zaštitu dece od zlostavljanja, postojećim zakonskim aktima, o nasilju u porodici i drugim vrstama nasilja", kazala je Simona.

Ona ističe da Centar za socijalni rad u Zubinom Potoku sarađuje sa organizacijama civilnog društva u kreiranju i sprovođenju projektnih aktivnosti koje za cilj imaju razvoj preventivnih programa za zaštitu dece od zlostavljanja na nivou obrazovno-vaspitnih ustanova. Dobru saradnju ostvaruju i sa policijom i obrazovnim sistemima, pa učestvuju u organizovanju edukacija po školama koje za cilj imaju samoosnaživanje dece za prijavu nasilja.

Kako je nasilje nad decom, te nasilje uopšte u kojima su oni svedoci, sveprisutni problem globalnih razmera podvlačimo da se prisustvom istog čitav društveni sistem kvari i truli u korenu. Obzirom na to da su posledice po mališane nemerljive, a ponekada i po život kobne, razvijanje novih generacija, te društva generalno, time se bazično izobličava i unazađuje. Stoga je bitno da svaki socijalni akter, svako od nas, utiče na svoju porodicu, prijatelje, okolinu kako nasilje ne bi nastalo, kako bi se sprečilo, a ako postoji, mora se prijaviti i prekinuti. To je ulaganje za zdravije društvo i budućnost svakoga od nas!