1. Naslovna
2. Vesti
3. Organizacije
4. Izveštaj sa studijske posete Sloveniji

Izveštaj sa studijske posete Sloveniji

Представљање истраживања о проблемима младих у Емпирици

Образовне радионице напредног нивоа

Izveštaj sa studijske posete Sloveniji

Organizacija civilnog društva Domovik je u okviru projekta “Kreiranje mreže za prevenciju nasilja i pružanje psiho-socijalne podrške”, u skladu sa svojim programskim aktivnostima, organizovala studijsku posetu Sloveniji, u period od 04 – 08. jula 2016. godine.

Projekat, kao i sama studijska poseta, podržani su od strane 5 UN agencija (UNFPA, UN Women, UNICEF, United Nations Human Rights, UNDP), koje finansira Finska ambasada.

U studijskoj poseti su učestvovali su predstavnici relevantnih institucija sa severa Kosova: Opština Kosovska Mitrovica, Opština Zubin Potok, Policija Kosova, Opštinska Administracije Severne Mitrovice, Centar za Socijalni rad Zvečan, Centar za Socijalni rad Zubin Potok, NVO “Santa Marija”, “Centar Equilibrium” (savetovanje, edukacija, istraživanje), UNICEF, UNDP, UNKT, NVO Domovik. Ona je doprinela produbljivanju osnovnih znanja o prepoznavanju, reagovanju i ulozi institucija lokalne samouprave, policije, NVO sektora i drugih partnerskih institucija, udruženja i savetovališta u slu;ajevima nasilja.

Ciljevi projekta su bili usmereni na razmeni iskustava, kao i na upoznavanje sa dobrom praksom u borbi protiv nasilja. U program posete bile su uključene relevantne institucije koje se bave ovim problemom, kao što su:

• Opština Ljubljana,
• Policija,
• Centar za Socijalni rad (Novo mesto),
• Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja,
• Asocijacija za nenasilnu komunikaciju,
• Asocijacija SOS telefona,
• Sigurna kuća asocijacije SOS telefona,
• NVO “Slovenačko udruženje prijatelja omladine”.

Prva planirana sesija održana je u prostorijama NVO CNVOS, 04. jula 2016. godine gde su nam eksperti Asocijacije SOS telefona i Sigurne kuće Asocijacije SOS telefona održali predavanja o načinu rada njihovog centra. Prisutnima se prva obratila Špela Veselič, predstavljajući statističke podatke zastupljenosti nasilja u Sloveniji i pravnim okvirima na koje se pozivaju institucije koje deluju u rešavanju problema nasilja. Istraživanja su pokazala da je 56.1% ispitanika doživelo nasilje nakon 15. godine života, uključujući porodično i rodno zasnovano nasilje. Dalja istraživanja dala su rezultate da je psihičko nasilje doživelo 49.3% ispitanika, fizičko nasilje 23%, ekonomsko nasilje 14.1%, ograničavanja lične slobode 13.5%, seksualno nasilje 6.5%. U 90.8% počinioci su bili muškarci.

Zakoni Republike Slovenije, koji se bave nasiljem u porodici nisu rodno specifični i ne postoje posebni zakoni o nasilju nad ženama. U Slovenačkom zakonodavstvu ne postoji rodno budžetiranje na nacionalnom i lokalnom nivou, tako da programe servisa, koji pružaju pomoć žrtvama nasilja, finansira Ministarstvo za rad i Opština Ljubljana.

Po završetku prezentacije statistiških podataka i pravnog okvira, prisutnima su predstavljeni servisi, koji pružaju pomoć ženama, žrtvama nasilja u Sloveniju, kao što su:

• 1 Nacionalna SOS linija;
• 6 Ženskih savetovališta za žrtvne nasilja;
• 16 Skloništa za žene;
• 3 Krizna centra, koji imaju 89 soba, sa 274 kreveta;
• 10 Materinskih kuća, ukupan broj soba – 62, sa 150 kreveta.

Nacionalna SOS linija, koju je predstavila Špela Veselič, daje informacije na osnovu kojih se žrtve nasilja mogu obratiti za savet i pomoć a koja je dostupna 24h i besplatna je.

Vesna Ignjatov predstavila je rad Sigurne kuće asocijacije SOS telefona, angažovana kao ekspertkinja u jednom od njihovih Skloništa za žene. Ove Sigurne kuće imaju po 7 soba u kojima 15 eksperata pruža psiho-socijalnu podršku ženama, deci i osobama sa invaliditetom. Eksperti ispunjvaju sve zahteve Mistrarstva za rad i prijavljuju se na svakih 5 godina, a ugovori im se produžavaju na svakih godinu dana.

Krizni centri su dostupni 24h i najduži ostanak u njima je 3 meseca a u njima psiho-socijalnu podršku pružaju ekspertkinje psihološkinje i socijalne radnice.

Materinski dom ne pruža pomoć samo žrtvama nasilja, već i ženama koje su u socijalnoj i ekonomskoj neprilici, kao i trudnicama i majkama sa malom decom.

Svi ovi sevrisi, koji pružaju pomoć ženama i žrtvama nasilja, imaju koordinisanu saradnju sa Policijom, Centrom za Socijalni rad, Opštinom Ljubljana, obrazovnim i zdravstvenim institucijama, kao sa civilnim sektorom.

Narednog dana, 05. jula 2016. godine, posetili smo NVO “Slovenian Association of Friends of Youth”(SAFY), gde smo se upoznali sa njihovim dugogodišnjim radom za dobrobit dece, mladih ljudi i porodica. Ovu nevladinu organizaciju čini 112 udruženja zajednice i opštinskih udruženja mladih koji pokrivaju celu teritoriju Slovenije. Cela organizacija ima više od 5.000 volontera. Sa više od 6 decenija tradicije, njihovi programi okaraktersani su izuzetno visokim stepenom profesionalizma, kvaliteta i uspeha na šta su vrlo ponosni sa svakim pravom. Jedan od njihovih mnogobrojnih projekata, kao što je “Programs for protecting the Children’s Rights” promoviše i implementira dokumente koji se tiču dečijih prava, kao što su Konvencija o pravima deteta, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i drugim aktima koji se tiču dece, omladine i porodice.

Ovaj program sadrži tri različita foruma:

• Forum protiv fizičkog kažnjavanja dece gde je osnovni cilj da se podigne svest javnosti da fizičko kažnjavanje dece nije odgovarajuća vaspitna mera;
• Forum za prava deteta u bolnici, u kome apeluju na poboljšanje uslova lečenja dece, pozivajući se na Ustav Republike Slovenije, Deklaraciju o ljudskim pravima, Konvenciju o pravima deteta UN-a, na svaku povelju i dokument koji se tiču dece, adolescenata i porodice.
• Udruženje porodica gde se nastoji da se „glas roditelja“ čuje i gde bi oni mogli da učestvuju u donošenju odluka lokalne zajednice, promovišući dobre uslove života u porodici.

Projekat „Slovenian NGOs network ZIPOM“ čini koaliciju nevladinih organizacija koje rade u oblasti prava deteta, pružajući mentorstvo, obuke i informisanje, preduzimajući različite aktivnosti u cilju sprečavanja kršenja prava deteta. ZIPOM takođe koordinira i podržava svoje članove u dijalogu sa medijima, donatorima i donosiocima odluka.

„Children's parlament“ omogućava deci da ostvare svoja prava, edukujući se za aktivno i demokratsko društvo i multikulturalnost. Program dečijeg parlamenta obuhvata više od 200 osnovnih škola iz cele Slovenije.

Program projekta „Young researhers – Young histirians“ se zasniva na istraživanju društva, događaja iz prošlosti, popularizacije nauke i znanja među mladim ljudima. Jedan od ciljeva projekta je prepoznavanje i očuvanje kulturne baštine. U aktivnosti projekta uključeno je preko 600 učenika ( od 12-15 godina) iz svih krajeva Slovenije i 55 mentora.

National Telephone Helpline – TOM je besplatna telefonska linija, na kojoj putem razgovora obučeni savetnici pružaju psiho-socijalnu podršku deci i mladim ljudima. Razgovori su anonimni i poverljivi, i mogu da dobiju pomoć i podršku na bilo koju temu. TOM obuhvata preko 100 volontera (savetnika) iz cele Slovenije.

Programom FREE TIME ACTIVITIES AND HOLIDAY PROGRAMMES organizuju se aktivnosti za decu iz socijalno ugroženih porodica i decu sa zdravstvenim problemima i smetnjama u razvoju. Program obuhvata ekskurzije sa zanimljivim i istraživačkim radionicama, sportskim i kulturnim programom, zabavnim i kreativnim aktivnostima.

Istog dana grupa je posetila Generalnu policijsku upravu. Sa Centrom za istraživanje i socijalne veštine upoznao nas je Žiga Planinec, Policijski inspektor III.

Predstavljen nam je zakonski okvir po kojem Policija interveniše u slučajevima vršnjačkog nasilja, rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici.

Zadatak uniformisanog lica je da spreči ili onemogući dalje vršenje nasilja, da osigura bezbednost žrtvi, uključivanje relevantnih institucija koje mogu da pruže odgovarajuću pomoć žrtvi. Žrtvi daje vremena da odluči o daljem postupku i obezbeđuje adekvatnu pomoć počiniocu. U Generalnoj policijskoj upravi zaposleno je oko 8, 000 ljudi, od kojih su 7, 000 uniformisana lica i angažovano je 18 psihologa. Psiholozi su 24h dostupni i pored edukacije koje rade sa policajcima koji su zaduženi za delovanje u rešavanju problema nasilja, oni pružaju i psiho – socijalnu podršku policajcima, kako bi prevazišli stresne situacije na poslu ili druge događaje koji utiču ili bi mogli uticati na njihov posao.

Narednu sesiju, 06. jula 2016. godine održala je sekretarica Ministarstva za Rad, zapošljavanje, boračka i Socijalna pitanja, Marjeta Ferlan Istinič.

Predstavljen nam je Nacionalni program Socijalne pomoći, koji definiše polazne tačke za razvoj ciljeva i strategiju razvoja socijalne pomoći, utvrđuje mrežu javnih socijalnih servisa i programa, i propisuje načine njihovog sprovođenja i praćenja, kao i odgovornosti pojedinih aktera na različitim nivoima.

Razlikuju se tri grupe usluga socijalne pomoći: - preventivni, rehabilitacioni i usluge održavanja i programi.

• Preventivni programi socijalne pomoći su usmereni na integraciju i razvoj solidarnosti u zajednici, na motivisanju pojedinca i porodica na sprečavanju razvoja različitih oblika socijalnih problema.
• Rehabilitacione usluge i programi su usmereni na otklanjanju postojećih problema i stresnih situacija kod pojedinaca i porodica.
• Usluge održavanja i programi su usmereni na pojedinačne ciljne grupe, gde se ne može očekivati nestajanje/ukidanje postojećih problema, ali ove usluge i programi mogu  i da ublaže postojaće probleme stvarajući društveno prihvatljivu situaciju

Naredni sastanak bio je zakazan u Opštini Ljubljana, sa višom savetnicom, Darijom Božnik.

Prikazani su nam svi programi i projekti u okviru borbe protiv nasilja koje je Opština Ljubljana finansirala u 2015. i 2016. godini. Neki od tih programa su:

• program za počinioce nasilja;
• program psiho-socijalne pomoć;
• program za žrtve trgovinom ljudima;
• Sigurne kuće, Materinske domove,, Krizne centre i  dr.
• aktivnosti na podizanju svesti (npr. Brošura “365 dana borbe protiv nasilja nad ženama”, Međunarodni dan za borbu protiv nasilja nad ženama, Evropski dan borbe protiv seksualnog zlostavljanja dece I dr.).

Vođeni dnevnim redom, učesnici su sastanke za taj dan završili posetom Društva za nenasilnu komunikaciju, gde su nam se predstavili Tjaša Hrovat, Robert Miklavčič i Lili Cimeša. Udruženje za nenasilnu komunikaciju je prva nevladina organizacija u Sloveniji koja je dizajnirala program koji nudi savetodavnu pomoć počiniocima nasilja. Ti program su:

• Obuka muških počinioca nasilja socijalnim veštinama;
• Individualno savetovanje za počinioce nasilje;
• Grupno savetovanje mladih muškaraca koji se ponašaju nasilno;
• Veštine roditeljstva.

Kroz ove alternativne programe pomaže se počiniocu da preuzme odgovornost za svoje postupke, kroz analizu i razmišljanje o svom ponašanju, da se upozna sa principima rodne ravnopravnosti i da se navede da kritički razmišlja o svojim očekivanjima od ljudi nad kojima vrši nasilje. Obuka se sastoji od tri ciklusa, a svaki ciklus od 12 predavanja. Grupu čine od 10 – 15 počinioca i sa njima rade stručni saradnici (socijalni radnici, pedagozi, psiholozi i dr.). 99% počinioca nasilja, koji prolaze kroz njihov program krivično su gonjeni pa ih sud obavezuje na redovno prisustvovanje sesijama. Centar za Socijalni rad proverava njihovu redovnost kao i uticaj seansi na njihovo ponašanje. Poseban program je predviđen za nasilne dečake (do 15 godina), ali sa njima je delotvorniji individualni rad. Takav program se primenjuje i kod žena koje su počinile nasilje.

Udruženje angažuje 30 stručnih saradnika koji pružaju individualne i grupne sesije, besplatnu pravnu pomoć, pružaju psihološku podršku  institucijama, organizuju javne kampanje, lobiranja, koordinišu sa drugim institucijama i dr.

U okviru njihovog programa, obuhvaćene su dve Sigurne kuće (jedna u Kopru, a druga u Ljubljani), koje imaju kapacitet da prime 8 žena i dvadesetoro dece. Sigurne kuće su na tajnim lokacijama, a sa lokalnom policijskom stanicom uspostavljen je dogovor o čuvanju tajnosti njihove lokacije. U Sigurnim kućama, pored stručnjaka, volonteri jednom nedeljno rade sa decom koja su pretrpela nasilje. Udruženje ima i 5 socijalnih stanova u kojima žene i deca prelaze nakon boravka u Sigurnoj kući (najviše godinu dana) i u njima mogu boraviti najviše 2 godine.

U okviru dnevnog reda, četvrtog dana posete (07. jula 2016. godine), posetili smo Centar za Socijalni rad  u Novom Mestu,   gde nas je dočekala regionalna koordinatorka za prevenciju nasilja nad ženama, Dubravka Hrovatič.

 Predstavljeni su nam statistički podaci o zastupljenosti nasilja u proteklih 5 godina. Primećeno je da su mere kazne najmanje izdate u 2015. godini. Ti podaci nisu relevantni, jer nasilje nije smanjeno, već se manje prijavljivalo i delovanje institucija u nekoj meri nije bilo intenzivno, usled dolaska emigranata. Centar za Socijalni rad je bio preokupiran rešavanjem ovog problema, kao i Policija. U daljoj prezentaciji, učesnici su imali priliku da se upoznaju sa primerom kako Centar za Socijalni rad funkcioniše i koordiniše sa ostalim institucijama. Tokom diskusije, između učesnika i Darije Hrovatič razmenjena su iskustva u radu i delovanju sa žrtvama nasilja, kao i saradnja sa ostalim institucijama. Ovim sastankom je završen  program studijske posete.